Краљ Стефан Урош I

Са Епиром је нападао Никеју. После уклањања никејског цара Теодора II Ласкариса на власт је дошао Михајло VIII Палеолог, који је 1261. обновиоВизантијско царство, с ким је Урош успоставио пријатељске односе, а на тај начин уједно и са Угарском. Српска војска је напала Мачванску бановину у Угарској, након чега је Урош заробљен. Склопио је брак између свог старијег сина Стефана Драгутина и Каталине, кћерке угарског краља Стефана V. После неуспелог покушаја склапања брака између млађег сина Милутина и Ане, кћерке цара Михајла VIII Палеолога, Урош се окреће византијскимпротивницима, краљу Сицилије, Карлу Анжујском. Урош је укинуо владарске титуле великог кнеза Дукље и Хума и завео централистичку власт. Томе се успротивио Драгутин који је напао оца и поразио га уз помоћ угарских помоћних одреда 1276. године. Урош се замонашио у Хуму и убрзо умро.

Сва три потомка Стефанова сменила су се на српском трону. И док су владавине прве двојице биле сразмерно кратке, Урош је на власти остао више од тридесет година (1243 — 1276).

Оно што је посебно занимљиво за ово раздобље српске историје јесте појаванемачких рудара, познатих под именом Саси. Они су стигли у Србију негде почетком четврте деценије тринаестог столећа бежећи од Монгола, највероватније из Трансилваније која је била опустошена татарским походом. Са собом су донели нове технике проналажења и прераде руда племенитих метала, пре свега сребра, бакра и олова. Њихово знање и способност оживеле су производњу метала и широм отворили врата медитеранскогтржишта српској привреди. Саси су развили руднике у Брскову, Трепчи,Руднику, Рогозни, Новом Брду и у другим рударским местима. Развојрударства у Србији покренуо је читаво коло привредних и трговачких веза са приморјем и јужном Италијом.

Ако би се то дуго време Урошеве владавине сагледало једним погледом, ма како то било и сложено и опасно, онда би се могло закључити да је Урошево доба било доба бескрвне равнотеже.

Урош је имао ту срећу да су му спољашње околности ишле на руку. Везе саугарским краљем и зближавање са сицилијанским краљем Карлом Анжујским упутиле су га против Византије. Урошева жена Јелена, била је из рода Анжујског, рођака Карлова. Од тих великих планова коалиције и акције уперене против Цариграда није се много остварило, мада је Урош добар део свога времена и пажње управио ка том циљу. Читаву деценију Урош је припремао напад на Византију, али се до краја своје владавине није усудио да направи одлучујући корак.

Тиме је његова дугогодишња влада у Србији остала некако незавршена и недоречена.