Краљ Александар Карађорђевић

Краљ Александар Карађорђевић роћен је на Цетињу, 16. децембра 1888. године од оца Петра и мајке Зорке, ћерке црногорског краља Николе I Петровића. Рано детињство провео је у Црној Гори, основну школу завршио је у Женеви, а војну академију у Санкт Петербургу, а потом у Београду после доласка његовог оца Петра на српски престо 1903. године.

Године 1909. Александров старији брат Ђорђе се одрекао престола, па Александар постаје престолонаследник. Као престолонаследник приступио је реорганизацији српске војске која се спремала за коначни обрачун са Турцима.

У Балканским ратовима 1912/13. године, као и у Првом светском рату био је врховни командант српске војске и дао велики допринос у њеним победама у биткама код Куманова, Битоља, на Брегалници, Церу, Колубари, при пробоју Солунског фронта и ослобођења Србије. Непосредно пред избијање Првог светског рата 24. јуна 1914. године Александар је постао регент - вршилац краљевске дужности, услед повлачења због болести старог краља Петра.

Краљ Александар Карађорђевић имао је велику улогу у стварању југословенске државе. После великих ратних успеха и дипломатске борбе током Првог светског рата, 1. децембра 1918. године у Београду регент Александар је прогласио уједињење Јужних Словена у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, која ће се од 1929. године назвати Краљевина Југославија.

Краљ Срба, Хрвата и Словенаца Александар је постао 1921. године након смрти краља Петра I Карађорђевића.

Новостворену државу највише су оптерећивали међунационални проблеми, поготово између Срба и Хрвата. У таквој атмосфери краљ Александар је покушавао да очува државно и национално јединство, али испоставило се да су проблеми практично били нерешиви. Врхунац затегнутости између Срба и Хрвата догодио се 1928. године, када је радикалски посланик Пуниша Рачић (Србин) са скупштинске говорнице хицима из пиштоља убио три хрватска посланаика, између осталог и хрватске вође Стјепана и Павла Радића. Убиство у скупштини довело је земљу пред распад и грађански рат.

Да би спасао земљу распада краљ Александар је 6. јануара 1929. суспендовао устав, забранио рад политичким странкама и распустио скупштину, односно завео лични режим. Период од 1929. до 1934. године познат је под називом Шестојануарска диктатура краља Александра. Када се каже диктатура, обично се мисли на кршење грађанских права, самовољу владара, дакле на нешто негативно. Међутим, у овом случају краљ Александар је личну власт наметнуо искључиво да би сачувао државу од распада и грађанског рата. Краљ тада форсира политику интегралног југословенства, тако што брише све што би подсећало на разлике међу југословенским народима, а уводи се југословенство. Тада је и дошло до промене назива државе у Југославија.

У овом периоду дошло је до јачања екстремних националистичких организација које су се залагале за отцепљење појединих делова земље из Југославије. То су, пре свега, Усташки покрет у Хрватској и ВМРО у Македонији. Управо ове орагнизације, уз подршку фашистичких држава организовале су атентат на краља Александра 9. 0ктобра 1934. године у Марсеју. Снимак атентата можете видети доле, а документарни филм Марсејски атентат можете видети у одељку историјско - документарни филмови.   

  http://www.youtube.com/watch?v=TIg1bhCEtJU

Снимак атентата у Марсеју у којем је убијен краљ Александар 

Смрт краља Александра дубоко је потресла Југославију и снажно одјекнула широм Европе. Његовом смрћу нестао је главни стуб југословенске државе, пред којом су се налазили тешки тренуци, поготово што је Александров наследник Петар II имао тек 11 година. Краљ Александар сахрањен је у породичној гробници на Опленцу у Тополи. 

Маузолеј Карађорђевића на Опленцу 

Краљ Александар био је ожењен румунском принцезом Маријом са којом је имао три сина Петра, Томислава и Андреја.